Andrzej Sapkowski Husitska trilogija v srbščini, latinica

Prodam takoimenovano Husitsko trilogijo poljskega pisatelja Andrzeja Sapkowskega, popularnega avtorja sage o Veščcu (Witcher), katero tvorijo trije romani: Stolp norcev, Božji bojevniki in Lux Perpetua. Za razliko od sage o Veščcu tukaj ne gre za čisto fantasy literaturo ampak za zgodovinske romane v katere je vpleten element magičnega in pravljičnega. Junak je mladi Šlezijec Rajnmar iz Bjelave, študent medicine in magičnih ved katerega ljubezenska strast popelje v nepričakovano epsko avanturo, ki se razvije po deželah centralne in vzhodne Evrope med krvavimi Husitskimi vojnami. Pisateljev navdih prepoznamo v Henryku Sienkiewiczu, v zgodovinskih romanih Umberta Eca, v pikareskni literaturi in še kje. Knjige so v srbskem jeziku, v latinici. Podobno kot pri Vešcu prevodi v slovanskih jezikih mnogo bolje pričarajo šarm originala kot npr. angleščina.
Trilogija je začela izhajati po letu 2000, potem, ko je Sapkowski zaključil sago o Vešcu. Vzel si je nekaj let, da je preučil zgodovinske vire in vmestil svojo zgodbo v petnajsto stoletje, v obdobje Husitskih vojn (1420–1434) katere so na Češkem vodili cesar Sigmund Luksemburški in križarji proti husitom, pristašem Jana Husa. Husitske vojne so bile prva vojna v Evropi, v kateri je bila uporaba strelnega orožja odločilna. V husitskih vojnah nobena stran ni dokončno zmagala, zato jih je rimskokatoliška cerkev morala priznati. Sapkowski o trilogiji pravi, da gre za njegov "tour de force", za delo na katero je najbolj ponosen.

Wikipedia v angleščini: https://en.wikipedia.org/wiki/Hussite_Trilogy


Kratki opisi knjig v srbščini:

Kula ludaka
Pred vama je prvi deo Husitske trilogije, čija je radnja smeštena u Šleziju 1425. godine, u vreme husitskih ratova. Potku stoga čine stvarni istorijski događaji s nekim istorijskim ličnostima i stvarnim odredištima. Međutim, kao i u ostalim delima, i ovde Sapkovski vešto umeće elemente fantastike, magične podvige i artefakte i neljudske karaktere. Kula ludaka zato ima sve što ljubitelji Sapkovskog cene, pored već čuvenog majstorstva samog pripovedanja.
Svet nije nestao i nije izgoreo. Barem ne ceo.
Ali svejedno je bilo zabavno.
Naročito Rajnmaru od Bjelave, zvanom takođe Rejnevan, travaru i učenom mediku koji je bio u srodstvu s mnogim velikašima ondašnjeg vremena. Mladić taj, zaljubivši se u lepu i temperamentom obdarenu suprugu šleskog viteza, doživljava nezaboravne trenutke ljubavne ekstaze.
Do trenutka kada su, izvalivši vrata, u odaje provalili rođaci izneverenog supruga.
I u tom trenutku Rejnevanu prestaje da bude zabavno.
Komentarišući Rejnevanovu sklonost ka zaljubljivanju, Zaviša Crni, „vitez bez mane i straha“, zaključio je: „Eh, nećeš ti, momče, umreti prirodnom smrću!“.
Zarobljenog Zavišu uskoro su posekli Turci.
A šta je sa Rejnevanom?



Božji ratnici
Nastupilo je leto gospodnje 1427.

Sećate li se šta je donelo? Onomad, u proleće, papa Martin V objavio je bulu Salvatoris omnium, u kojoj je još jedan krstaški pohod protiv krivovernih Čeha proglasio neophodnim.

Na mesto Orsinija, koji je bio postariji i sramno nesposoban, papa Martin je za kardinala i legata proglasio Henrija Boforta. Bofort se vrlo aktivno prihvatio stvari. Ubrzo je doneta odluka o ratu koji je trebalo da ognjem i mačem kazni husitske apostate.

A šta, pitate se, na to kažu božji ratnici?

Ništa, oni nastavljaju svoju misiju. Iza pohoda njihovih odreda ostaju samo zgarišta i leševi. Rejnevan, lekar po obrazovanju i pozivu, učestvuje u krvavim bitkama. U više navrata pada u ropstvo, ali zasad iz svih nevolja izlazi čitav. Svi su se sa čudesnom revnošću navrzli na njega: i inkvizicija, i opaki Zidarčac, i obični raubriteri, koje niko neće ubediti da Rejnevan nije imao ništa zajedničko s napadom na skupljača poreza. Uz njih – i Jan fon Biberštajn, gospodar zamka Stolc, koji, do krajnosti ogorčen, okrivljuje Rejnevana da je zaveo njegovu kćerku. Gospodin Jan obećava da će silovatelja napuniti barutom i dići u vazduh.



Lux perpetua
Uzbudljiv završetak raskošne istorijske fantazije.

Rejnevan je još uvek u nevoljama: prate ga prozaični agenti obaveštajne službe, kao i nečiste sile koje uopšte ne kriju svoje dijaboličko poreklo. Ali to su okrutna i opasna vremena u Šleziji i Češkoj, kroz koje su prolazili krstaški pohodi i husitske odmazde, kad se nije znalo za reč „milost“ i kad su se s božjim imenom na usnama klale hiljade nevinih ljudi. Rejnevan veruje u religijsku obnovu i staje na stranu Husovih pobornika, čak i kada oni čine neverovatne zločine. On, medikus i travar, idealista i nesebičan zaštitnik bolesnika i stradalnika, mora da se ostvari u ulozi husitskog špijuna, diverzanta, ubice i nemilosrdnog osvetnika. Rastrzan između obaveze i glasa srca, sve stavlja na jednu kartu – samo da izvuče voljenu iz ruku neprijatelja.

Husitska trilogija, koju Sapkovski smatra svojim najboljim delom, smeštena je u istorijske okvire kasnog srednjeg veka. Ali i u njoj se stvarni događaji prepliću s elementima fantastike, a prepoznatljiv stil pripovedanja, koji je proslavio Sapkovskog u Sagi o vešcu, još više dolazi do izražaja u ovoj fascinantnoj istorijskoj fantaziji.